Akti saopštenja su pojedinačni akti uprave kojima jedan organ određena lica obaveštava, upozorava ili savetuje, saopštavajući im činjenice ili okolnosti značajne za ostvarivanje njihovih prava; njihova svrha je i lakše ostvarivanje prava građana i efikasnije vođenje postupka. Ovi akti su karakteristični za oblast matičnih knjiga, a u nekim slučajevima njihov nastanak je obaveza po materijalnom zakonu (npr. kada organ obaveštava građane o uništenim ili nestalim matičnim knjigama i poziva upisana lica da podnesu zahteve i dokaze radi obnove upisa). Za razliku od upravnih akata, akti saopštenja nemaju neposredno pravno dejstvo — oni samo mogu ukazati na posledice propuštanja određene radnje.
Primanje izjava je vrsta materijalne radnje suprotna aktu saopštenja: ovde stranka ima položaj subjekta koji informiše organ, najčešće zato što ima materijalnim zakonom uređenu obavezu prijavljivanja određene činjenice (rođenje van zdravstvene ustanove, činjenica smrti, lično ime deteta). Takve se izjave nazivaju obaveznim izjavama i za njihovo nepodnošenje propisane su pravne posledice (sankcije); organ može primiti i izjave čije davanje nije neophodno ali imaju pravni značaj. Sve izjave stranaka i drugih učesnika uzimaju se na zapisnik, koji predstavlja materijalizovanje ovih upravnih radnji.
Akcesorni akti nastaju u postupku koji prethodi donošenju rešenja i predstavljaju sporedne, uzgredne akte — nisu samostalni, već su povezani sa glavnim upravnim aktom kojim se rešava konkretna upravna stvar; karakter akcesornog akta imaju gotovo svi pojedinačni akti doneti u toku postupka u kojima nije odlučeno o glavnoj stvari (npr. rešenje o prekidu postupka do rešavanja prethodnog pitanja, rešenje o izuzeću službenog lica). Zbog nesamostalnog karaktera protiv akcesornih akata se ne može izjaviti žalba niti voditi upravni spor, ali se mogu napadati u okviru žalbe protiv upravnog akta kojim je odlučeno o glavnoj stvari.