Nužna odbrana je odbrana koja je neophodno potrebna da se od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Da bi postojala, moraju biti ispunjeni uslovi: napad mora biti protivpravan, istovremen (u toku ili neposredno predstoji) i stvaran, a odbrana mora biti usmerena na napadača i srazmerna napadu. Delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo — isključena je protivpravnost.
Krajnja nužda postoji kada se delo učini radi otklanjanja od svog dobra ili dobra drugog istovremene neskrivljene opasnosti koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Za razliku od nužne odbrane (gde se odbija napad čoveka), kod krajnje nužde opasnost može poticati i od stvari, životinje ili prirodne pojave, a radnja se može preduzeti i prema dobru trećeg lica.
Ključna razlika: kod nužne odbrane odbija se protivpravni napad i mera se usmerava na napadača, uz srazmernost; kod krajnje nužde otklanja se opasnost koja se drugačije nije mogla izbeći, uz uslov da učinjeno zlo nije veće od pretećeg. Oba instituta imaju granice — prekoračenje (npr. nesrazmerna odbrana, ili nanošenje većeg zla nego što je pretilo) čini delo protivpravnim, mada se prekoračenje pod određenim uslovima može blaže ceniti. Ovo je jedini pravni osnov za najteže mere, uključujući upotrebu oružja.