Jedna od najčešćih poljskih šteta je nedozvoljena ispaša stoke na obradivom poljoprivrednom zemljištu i na tuđim usevima i zasadima. Zakon i odluke lokalne samouprave zabranjuju ispašu stoke na obradivom zemljištu i nalažu da se stoka drži pod nadzorom tako da ne pričini štetu. Poljočuvar je posebno zadužen da sprečava ovakvu ispašu i da utvrdi štetu kada do nje dođe.
Ispaša stoke na tuđem usevu izaziva dvostruku štetu — stoka pojede i pogazi useve, a gaženjem se sabija i oštećuje zemljište. Slične štete nastaju i nekontrolisanim prolaskom stoke kroz zasade (voćnjake, vinograde), gde može oštetiti mlade sadnice i stabla. Odgovornost za štetu koju pričini stoka snosi, po pravilu, vlasnik odnosno držalac stoke koji je nije držao pod nadzorom.
Poljočuvar, kada zatekne stoku u nedozvoljenoj ispaši, upozorava držaoca, utvrđuje štetu i sačinjava zapisnik (uz podatke o vlasniku stoke, oštećenom i obimu štete). Ne primenjuje silu niti oduzima stoku — postupa u granicama ovlašćenja i pokreće postupak. Sprečavanje ispaše i drugih šteta na usevima je svakodnevni deo posla poljočuvara, naročito u periodima kada su usevi na njivama.