Poljočuvar u svom radu sarađuje sa više subjekata. Sa jedinicom lokalne samouprave (koja je osnivač službe) usklađuje rad, izveštava o stanju na terenu i postupa po njenim aktima. Sa poljoprivrednom inspekcijom sarađuje dostavljanjem zapisnika i podataka o štetama i nepravilnostima. Sa vlasnicima i korisnicima zemljišta (oštećenima) komunicira radi obaveštavanja o šteti i prikupljanja podataka.
Sa policijom poljočuvar sarađuje u slučajevima koji prevazilaze njegova ovlašćenja — kada je potrebno utvrditi identitet lica koje odbija da se legitimiše, kada postoji opasnost po bezbednost, ili kada radnja ima obeležja krivičnog dela. Poljočuvar tada obaveštava policiju i sačekava njeno postupanje; on sam ne primenjuje prinudu. Saradnja sa policijom je pomoć, a ne prenošenje ovlašćenja.
Dobra saradnja svih subjekata čini sistem zaštite poljoprivrednog zemljišta delotvornim. Poljočuvar je često prva karika — on na terenu uočava probleme i pokreće lanac postupanja obaveštavanjem pravih organa. Zato je poznavanje toga ko je za šta nadležan i kome se obraća suštinski deo posla poljočuvara. Uz poštovanje granica svojih ovlašćenja i saradnju sa nadležnima, poljočuvar najbolje štiti poljoprivredno zemljište i interese poljoprivrednika.