Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u periodu od 30 dana prestati potreba za radom na neodređeno vreme za najmanje: 10 zaposlenih (kod poslodavca sa više od 20 a manje od 100 zaposlenih), 10% zaposlenih (kod poslodavca sa 100 do 300) ili 30 zaposlenih (kod poslodavca sa preko 300). Program se donosi i ako prestane potreba za radom najmanje 20 zaposlenih u periodu od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.
Program rešavanja viška naročito sadrži razloge prestanka potrebe, ukupan broj zaposlenih, broj i strukturu viška, kriterijume za utvrđivanje viška, mere za zapošljavanje (premeštaj, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, nepuno radno vreme ne kraće od polovine punog) i rok za otkaz ugovora. Kriterijum za utvrđivanje viška ne može biti odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva ili nege deteta. Predlog programa dostavlja se reprezentativnom sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje najkasnije osam dana od utvrđivanja predloga, radi davanja mišljenja.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu, čija visina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo. Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu prava na otpremninu. Zaposleni ne može ostvariti pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.