Ustav RS iz 1990. predviđao je da je Srbija u sastavu federativne države, ali je uređivao celinu ustavne materije države koja bi mogla i samostalno da funkcioniše. Karakteriše ga odsustvo ideoloških odrednica (iz naziva države izostavljen je atribut socijalistička) i vraćanje klasičnim institutima: vladavina prava, podela vlasti, politički pluralizam i široka ljudska prava.
Opredelio se za mešovito-parlamentarni sistem vlasti, koji pored parlamentarnih ima i elemente predsedničkog sistema: predsednika biraju građani neposredno, može da traži ponovno glasanje o zakonu i može da raspusti skupštinu na obrazložen predlog Vlade.
Zakonodavna vlast pripada Narodnoj skupštini (250 poslanika), izvršna Vladi (bira je skupština), sudska nezavisnim sudovima, a ocenu ustavnosti vrši Ustavni sud (devet sudija). Postoje dve autonomne pokrajine (Vojvodina i Kosovo i Metohija) čija autonomija nema elemente državnosti (za razliku od 1974); jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.