Požari se prema vrsti goriva materije razvrstavaju u klase, što je osnov za izbor odgovarajućeg sredstva za gašenje. Prema evropskoj klasifikaciji (SRPS EN 2), razlikuju se: klasa A — požari čvrstih materija organskog porekla (drvo, papir, tekstil, ugalj), koje gore uz stvaranje žara; klasa B — požari zapaljivih tečnosti i materija koje se tope (benzin, ulja, boje, lakovi, vosak); klasa C — požari gasova (propan, butan, metan, vodonik, acetilen).
Dalje se razlikuju: klasa D — požari metala (magnezijum, aluminijum u prahu, natrijum, kalijum), koji zahtevaju posebna sredstva jer reaguju sa vodom; i klasa F — požari jestivih ulja i masti (u kuhinjskim uređajima), koji zahtevaju posebno sredstvo zbog visokih temperatura. Požari na električnim instalacijama pod naponom nisu posebna klasa, ali zahtevaju sredstva koja ne provode struju (npr. CO2, prah).
Izbor sredstva za gašenje zavisi od klase požara: za klasu A pogodni su voda, pena, ABC prah; za klasu B pena, prah, CO2; za klasu C prah i zaustavljanje dotoka gasa; za klasu D samo posebni prahovi za metale; za klasu F posebna sredstva (kuhinjski aparati). Pogrešan izbor može biti opasan — npr. gašenje vodom zapaljene masti ili metala pogoršava požar. Zato se aparati obeležavaju oznakama klasa koje mogu da gase.